Category: Ekonomija i finansije

Razvoj opština i lokalne infrastrukture

SRBIJA I EU – AN EU-FUNDED PROJECT

Dobro razvijena infrastruktura služi zdravoj ekonomiji, koja utiče na podizanje kvaliteta života građana i na razvijanje industrije čitavih regiona.

EVROPSKA ISKUSTVA: Studijsko putovanje u Rumuniju

Evropska unija, kroz različite programe podrške, pomaže Srbiji da nastavi sa izgradnjom odgovornih i stabilnih institucija, da reformiše zakonodavstvo i smisleno ulaže u konkretne projekte, na taj način poboljsšvajući kvalitet zžvota svojih gradana. Jedan od takvih programa podrške Srbiji jeste i Program podrške razvoju infrastruk­ture lokalne samouprave (MISP -Municipal In­frastructure Support Programme). Continue reading “Razvoj opština i lokalne infrastrukture”

Evropski fondovi – tako blizu, a tako daleko

Preneto iz brobe, 20.09.2009. autor: Boško Kujundžić

U potrazi za stranim investitorom koji će u jeku svetske finansijske krize uložiti u ekonomiju Srbije, domaći zvaničnici zasad mogu da računaju sigurno samo na fondove Evropske unije. Zbog komplikovane procedure sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA), tek ove godine stići će prvi evri iz sume od oko milijardu evra namenjenih projektima u Srbiji u periodu 2007-2013. godine. Budući da ukupna vrednost ovog fonda do 2013. godine iznosi 11,5 milijardi evra što je oko 0,6 odsto budžeta Evropske unije, male su šanse da će evropska dvadesetsedmorka odlučiti da pokrenu komplikovanu proceduru izmene budžeta zarad uštede baš na ovom fondu. Continue reading “Evropski fondovi – tako blizu, a tako daleko”

Srbiju očekuje dalji pad IT tržišta

Tržište informacionih tehnologija u Srbiji u 2008. godini je poraslo za 18,9 % i potrošnja je dostigla 891 milion dolara, saopštila je konsultantska firma IDC.

“Očekuje se pad potrošnje na informacione tehnologije u Srbiji 2009, i 2010, a zatim ponovni rast od 2011. godine”, izjavio je menadžer IDC-a za Srbiju Atila Madai. Kako se navodi u saopštenju, IDC očekuje da će vrednost tržišta informacionih tehnologija u Srbiji 2013. godine premašiti 1,54 milijarde dolara.

Građani Srbije su lani u proseku potrošili po 121 dolar na informacione tehnologije, što je oko 8,6 puta manje nego u Evropskoj uniji, 2,5 puta manje nego u Hrvatskoj i za pet dolara više nego u Rumuniji.

U Srbiji je prošle godine 72,6 odsto tržišta informacionih tehnologija činio hardver, na usluge je potrošeno 16,7 odsto novca, a na softver 10,7 odsto, navodi se u saopštenju IDC.

Pročitajte više…

Sredstva za pretpristupnu pomoć EU

Evropska unija nastoji da se proširi na sve zamlje evropskog kontinenta. Bilo koja zemlja koja zadovoljava uslove za proširenje može da podnese prijavu. Zemlja koja želi da pristupi Uniji podnosi zahtev za članstvo u Savetu koje traži od Komisije da proceni sposobnost podnosioca zahteva da ispuni uslove za članstvo. Ako Komisija donese pozitivno mišljenje, a Savet se jednoglasno složi o mandatu pregovaranja, pregovori se zvanično otvaraju izmedju država kandidatkinja i svih država članica.

Pretpristupna strategija
Pretpristupna strategija je osmišljena kako bi se pripremila države kandidatkinje za buduće članstvo. Ona obuhvata ove okvire i mehanizme:

* Europe Agreements / Sporazumi o pridruživanju / Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju
* Pristupno partnerstvo / Evropsko partnerstvo
* Pretpristupna podrška / IPA
* Sufinansiranje iz medjunarodnih finansijskih institucija
* Učešće u EU programima, agencijama i odborima
* Nacionalni program za usvajanje ackuis
* Izveštaji o napretku
* Politički dijalog

IPA

U novom budžetu EU 2007-2013 predvidjena su i sredstva za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) koji treba da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice. IPA će zameniti dosadašnje instrumente podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, uključujući i program Kards, koji trenutno podržava aktivnosti država zapadnog Balkana u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Continue reading “Sredstva za pretpristupnu pomoć EU”

Informatička era

Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.

Tranzicija industrijske u informatičku privredu
Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: zannje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“. Continue reading “Informatička era”

Privremeni porezi – zašto?

Dok Vlada ne smisli način kako će popuniti budžetsku rupu treba se zapitati odakle ta rupa.

Nastojimo da smanjimo rupu u oonskom omotaču, a ne želimo da se odreknemo svih onih pogodnosti koje su doprinele toj rupi. Slično tome, i Vlada ne preduzima nikakve mere, kada nas je već dovela u takvu situaciju, da izvrši preventivu.

Posledice petogodišnje vladavine nesposobnih vlada jesu rast uvoza, konstantan pad produktivnosti, povećanje javnih rashoda. Dinar se branio prodajom deviza. Iste te devize mogle su biti utrošene za otvaranje novih radnih mesta.

Podsticajna fiskalna politika u ovoj zemlji nikada nije ni vođena. Uvek su na snazi reprogrami potraživanja, otpisi dugovanja. U najavi je i miltilateralna kompenzacija.  O stimulisanju onih koji su izmirivali svoje obaveze ni reči.

Continue reading “Privremeni porezi – zašto?”

Elektronsko poslovanje, e-trgovina

Savremeno društvo odlikuje sinergija mnogih, naizgled različitih oblasti ljudskog interesovanja. Teško je povući jasnu granicu izmedju, recimo, klasičnih telefona, mobilnih telefona, mobilnih računara, televizora… Savremena nauka intenzivno koristi savremena dostignuća u svakodnevnoj ljudskoj upotrebi. Mogli bi smo reći da se ta dostignuća najpre, ali i najviše koriste u savremenom poslovanju.
Računari se već decenijama koriste u poslovne svrhe, ali ona oblast gde je poslovanje bilo po strani jeste internet. Sve do 1998.-1999. godine primena interneta je bila, osim vojnih svrha, neka vrsta primarne razmene informacija, i, može se reći, sa velikim učešćem zabavnog sadržaja.
Medjutim, ekspanzijom interneta i ulaskom u skoro svaki dom, javila se potreba za osvajanjem novih tržišta. Razmena je vrlo brzo prešla iznose u milijardama dolara. Stopa novih investicija, vraćanja uloženog i povećanje obima tržišta zauzela je prvo mesto u odnosu na ostale privredne grane. Elektronska trgovina u svet danas više nije novitet već stvar opstajanja na tržištu. Potencijal ovog tržišta daleko je od onog koji se sada koristi. U našoj zemlji ovaj oblik poslovanja je još uvek u povoju, ali usvajanjem novih zakona, pogotovo zakona o digitalnom potpisu taj trend će se promeniti. Continue reading “Elektronsko poslovanje, e-trgovina”