Autor teksta je Dragiša Jocić iz Beograda.
Evo vec dve veceri razmisljam o svetlosti njenoj brzini i njenoj medjusobnoj zavisnosti sa prostorom i vremenom . Kao decak igrao sam se ogledalima stavljajuci jedno naspram drugog i gledao bezbroj ogledala kako se jedno u drugo ogledaju, sada mislim da se sa tim veoma jednostavnim eksperimentom izdvaja brzina svetlosti iz dimenzije realnog prostora i vremena to bi nazvao ping pong efekat. Zamislimo da se u orbiti zemlje na visini od 300 km rasporede 1000 ogledala i to 500 naspram 500 i na medjusobnoj udaljenosti od 1000 km i naravno kompjuterski dobro sinhronizovana zbog ugla posmatranja a na osnovu postavljenog teleskopa i gde bi se posmatralo prvo ogledalo koje je okrenuto ka drugom i sve tako do 1000 tog koje je usmereno ka zemlji i gde bi se posmatrala jedna tacka na zemlji i gde bi se video jedan sat koji je sinhronizovan sa satom kod teleskopa i posmatraca. Pošto znamo da kad se pogledamo u ogledalo vidimo duplo vecu daljinu nego izmedju samog ogledala i posmatraca što znači da 1000 km razdaljinje izmedju ogledala postaje 2000 km i sa 1000 ogledala postize se daljina od milion i vise km, posmatranjem sata na zemlji uz pomoc ping pong efekta kao da je udaljen milion i više kilometara a realna udaljenost izmedju prvog sata i teleskopa sa drugim satom je svega 300 km i to je udaljenost u realnom vremenu i prostoru. Šta mozemo ocekivati ovim eksperimentom, mislim da smo postigli to da realnu udaljenost od 300 km pretvorimo u takodje realnu udaljenost od vise miliona km, sto bi značilo da možemo posmatrati našu proslost. Voleo bih da cujem tvoje misljenje, kao i uopste misljenje o ideji ping pong efekta kao jednom od eventualnih načina izdvajanja neke elementarne sile iz svog prostora i vremena.
BEOGRAD, 24.04.2009.
Jocic Dragisa
Komentari na http://www.mmilan.com/dragisa-jocic-ping-pong-efekat/#comments