Posle tri godine politike štednje u Evropi, glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar priznao je da je fond značajno potcenio negativne efekte štednje na BDP i time – Ups! – dodatno pojačao krizu (na šta sam na ovom mestu upozoravao još pre dve i po godine).
U centru Blanšarove analize nalazi se takozvani „fiskalni multiplikator“ kojim se meri uticaj budžetskih rezova i povećanja poreza na BDP. U prošlosti je MMF redovno potcenjivao ovu veličinu, a sada Blanšar priznaje da se ovo desilo i u grčkom slučaju. U osnovi, reč je o sledećem: što je veći multiplikator, rast je manji. Kada država štedi brže rastu državni dugovi, jer se smanjuje BDP, a time i poreski prihodi, dok istovremeno rastu državni izdaci. Firme odlaze u bankrot, ljudi ostaju bez posla i automatski postaju korisnici ili naknade za nezaposlene ili socijalne pomoći.
Upravo to se pod nadzorom trojke (MMF, ECB i Evropska komisija) dogodilo u zemljama u krizi: Grčkoj, Portugaliji i Irskoj. Od početka velike štednje 2010. javni dug Grčke (u odnosu na BDP) porastao je za 28%, sa 148% na 177%, a u Irskoj i Portugaliji za oko 25% (sa 92% na 118% u Irskoj, i sa 94% na 119% u Portugaliji).
Recesija je u ovim zemljama dodatno povećala nezaposlenost: u Grčkoj je u 2012. nezaposlenost bila 26%, u Irskoj 15%, a u Portugaliji 16%. Za nezaposlene i u bedu gurnute građane ovih zemalja mea culpa glavnog ekonomiste MMF-a nije velika uteha. Ali makar bismo mogli da pomislimo da je MMF konačno uvideo svoje greške. Bolje ikad nego nikad. Ali da li se do ovog saznanja zaista došlo tek sada? Da li je MMF mogao sve to da zna i ranije? Da, i znao je.
Još 2003. je nezavisno odeljenje za procenu u MMF-u objavilo izveštaj o 133 fiskalna programa prilagođavanja, koje je MMF u periodu 1993-2001. nametnuo zemljama koje su mu se obratile za pomoć. Izveštaj je još pre deset godina otkrio tačno ono što sada Blanšar i njegove kolege „ponovo otkrivaju“: fond je nametao oštre uslove štednje u uverenju da to neće bitno uticati na rast. Ali rast je redovno bio niži od očekivanog, a zacrtani ciljevi neispunjeni, što je povećavalo javni dug.
Dakle, činjenica da je politika MMF-a ne samo kontraproduktivna, već i da ekonomije gura u duboku krizu i time uništava egzistenciju miliona ljudi, morala je biti poznata stručnjacima iz MMF-a makar pre deset godina. Doktori koji svesno prepisuju lekove štetne za pacijente gube dozvolu za rad. Šta se dešava sa ekonomistima kada gurnu u bedu čitave nacionalne ekonomije?
Fabian Lindner, Die Zeit, 07.01.2013.
prevod Miroslav Marković