Ovih dana nas intenzivno savetuju da akcije ne treba prodavati. Da li je ovaj savet na mestu?
U normalnim okolnostima, da smo dobili, recimo najmanje 250€ to bi bilo u redu. Međutim 2500 dinara je, u neku ruku, smešno. Prodaja takih akcija na berzi bi više koštala, kada se saberu usluge posrednika u procesu.
Ono što se može očekivati u nerednom periodu jeste da vrednost tih akcija blago padne. To se može objasniti na više načina – usklađivanje sa kursom, a moguće su i korekcije vrednosti preduzeća zbog brljotina prethodnog rukovodstva (ko zna šte ću tu još izaći na videlo).
Elem, sigurno će doći do podizanja vrednosti ovih akcija, ali to neće biti barem za 6 meseci. Nakon toga niko neće moći da predvidi precizan rast, ali na globalnom tržištu dolazi do uvećanja vrednosti kompanija u energetici, tako da i NIS ima svoju šansu.
Ono što se nas tiče jeste da koliko god naraste vrednosti ovih akcija opet se to svodi na neku simboliku. Retko ko ima novaca da otkupi akcije od komšija i prijatelja pa da mu ovo nešto znači. Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje zašto nas ministri i njihovi sekretari savetuju da ne prodajemo akcije. To je dilema, ali ko će uostalom i razumeti naše političare…
