Sredstva za pretpristupnu pomoć EU

Evropska unija nastoji da se proširi na sve zamlje evropskog kontinenta. Bilo koja zemlja koja zadovoljava uslove za proširenje može da podnese prijavu. Zemlja koja želi da pristupi Uniji podnosi zahtev za članstvo u Savetu koje traži od Komisije da proceni sposobnost podnosioca zahteva da ispuni uslove za članstvo. Ako Komisija donese pozitivno mišljenje, a Savet se jednoglasno složi o mandatu pregovaranja, pregovori se zvanično otvaraju izmedju država kandidatkinja i svih država članica.

Pretpristupna strategija
Pretpristupna strategija je osmišljena kako bi se pripremila države kandidatkinje za buduće članstvo. Ona obuhvata ove okvire i mehanizme:

* Europe Agreements / Sporazumi o pridruživanju / Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju
* Pristupno partnerstvo / Evropsko partnerstvo
* Pretpristupna podrška / IPA
* Sufinansiranje iz medjunarodnih finansijskih institucija
* Učešće u EU programima, agencijama i odborima
* Nacionalni program za usvajanje ackuis
* Izveštaji o napretku
* Politički dijalog

IPA

U novom budžetu EU 2007-2013 predvidjena su i sredstva za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) koji treba da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice. IPA će zameniti dosadašnje instrumente podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, uključujući i program Kards, koji trenutno podržava aktivnosti država zapadnog Balkana u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Continue reading “Sredstva za pretpristupnu pomoć EU”

Obdarenost dece – prvi deo

POJAM OBDARENOSTI

Nosioci ljudskog napretka, kako čovecanstva u celini tako i svake zemlje posebno, su ljudi stvaraoci, inovatori, naučnici. To je jedan manji deo ljudi, stoti deo opšte populacije, koji nosi najveći deo humanog napretka. Pogotovo, u ovo doba progresivne naučne, tehničke i kulturne ekspanzije napredak mogu garantovati samo takvi ljudi. U svakom obliku ljudskih aktivnosti ističu se takvi ljudi. Njihove opšte odlike su visoka inteligencija, kreativnost, visok nivo aspiracije, a zajedničko im je da su te sposobnosti pokazivali vrlo rano, u detinjsivu. Ovakve se osobe kao deca ističu svojom bistrošću, naprednija su od ostalih vršnjaka, dobri su učenici, ali postoji i veliki broj onih koji zbog nekih sporednih faktora ne uspeju da se iskažu i razviju svoje sposobnosti ili čak postanu i problem za društvo.

Zbog svega ovoga nastoji se da se takve osobe još u detinjstvu identifikuju kako bi im se pružili što bolji uslovi za njihov razvoj i napredak što će se sredini koja o njima vodi brigu i ulaže  mnogostruko vratiti.

Još od davnina su ljudi pokazivali određeno interesovanje za obdarenu decu, za decu sa natprosečnim sposobnostima − onu koja su zadatke rešavala brze i uspešnije od ostale dece. Takva deca su se više isticala od ostale. Kasnije su, uglavnom postajala značajne ličnosti. Continue reading “Obdarenost dece – prvi deo”

Emocionalna inteligencija

O emocionalnoj inteligenciji

U pojmovnom odredjenju emocionalne inteligencije susrećemo se sa tri pojma: afekat, emocije i raspoloženja, koje ćemo radi jasnijeg razumevanja definisati.

Afekat pokriva širok raspon osećanja koje ljudi doživljavaju. To je pojam koji obuhvata i emocije i raspoloženja. Emocije predstavljaju osećanja koja su usmerena prema nekome ili nečemu, dok raspoloženja predstavljaju osećanja manje nabijena od emocija i nije im neophodan kontekstualni podražaj (pesimizam, optimizam, melanholija, ozlojedjenost, potištenost, anksioznost). Emocije su reakcije na odredjene dogadjaje, a ne osobina. “Emocije su organizovani odgovori koji prelaze granice mnogih psiholoških podsistema, uključujući fiziološki, kognitivni, motivacioni i iskustveni podsistem. Najčešće se javljaju kao odgovor na dogadjaj, bilo spoljnji ili unutrašnji, koji ima pozitivno ili negativno značenje za osobu” (Salovey i Mayer, 1990).
Dakle, osećanja ili emocije javljaju se u odnosu na dogadjaje i promene koje smo mi prihvatili kao važne. Šta je nama važno a šta manje važno, zavisi od usvojene matrice – šeme ili obrasca prihvaćenih vrednosti. Hijerarhija usvojenog vrednosnog sistema diktiraće naše odluke i reakcije. Što smo nekoj vrednosti pridali veći značaj, tj. što smo je rangirali više prema vrhu, to će dogadjaji koji su vezani za tu vrednost u nama izazvati snažnija osećanja. Dogadjaji koji afirmišu nama važnu vrednost, izazivaće u nama prijatna osećanja: radost, ushićenje, sreću. Ako dogadjaji ugrožavaju usvojene vrednosti osećaćemo neprijatnost ili bol. Bez formiranja vrednosnog sistema i lične procene, emocije ne mogu da se jave. Usvojene vrednosti različite su kod ljudi. Nekome je važna ljubav partnera dok neko više vrednuje poslovni uspeh.
Emocije nas pokreću da nešto učinimo, promenimo, prevazidjemo, izgradimo drugačiji odnos, ponovo procenimo ili prihvatimo. One nas upućuju na stalno prilagodjavanje novim uslovima. Continue reading “Emocionalna inteligencija”

Informatička era

Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.

Tranzicija industrijske u informatičku privredu
Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: zannje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“. Continue reading “Informatička era”

Parada ponosa, nemorala i bluda…

Dobro, de…

Hajde, neću da mrzim pedere i lezbose. Imaju ljudi pravo na svoju privatnost. Ne slažem se s njima u pogledu seksualnog opredeljenja, jer smatram da je to bolest. Bolesno je sve ono što nije prirodno. Bolesno je sve ono što nije normalno. Prirodno je i biološki svrsishodno da se razmnožavamo i nastavljamo vrstu. To nam je ono primarno i naš osnovni biološki zadatak. Svakako, u granicama… u svoje vreme. Stoga, onaj ko ne ispunjava misiju je bolestan.Neko to ne može, zbog nedostataka, ali, konstantujmo da je to bolest. Ljudi se leče.

Ne bih želeo da teoretišem o tome da li je to ispravno ili ne.

Ali, ne želim da mi takvi ljudi paradiraju pred nosem. Nakaze, seksualni manijaci, sve mi to liči na sliku iz kakve duševne bolnice. Promovišimo seksualne slobode? Šta to znači? Na poslu bi me odmah optužili za seksualno uznemiravanje kada bih izneo svoje sklonosti prema ženama…

Stoga, pederi i lezbosi, ostajte kući i nemojte mi paradirati. Volite se, kao što i ja to radim – u svojoj sobi, daleko od javnosti.

Pogledajte komentare na: http://blog.b92.net/

Država otima od kriminalaca i daje kriminalcima…

Greška do greške našeg državnog vrha.

Eto, ovaj slučaj “Miladin Kovačević”, razbijač, koji je izvršio lepu promociju svoje zemlje. Za to je nagrađen slobodom – asistencijom prilikom bežanja iz SAD, slobodom koja je uz to plaćena našim parama.

Potom, Vlada RS donese odluku da namiri oštećenog. Sve je to, normalno, izazivalo bes kod mene, ljutnju…

Ali vrh cinizma je bilo pojavljivanje izvesnog državnog sekretara koji je opravdao to time što su sredstva pokrivena zaplenom imovine organizovanom kriminalu.

Da li ovo znači da je svrha zaplenjene imovine da se namire greške nekih drugih kriminalaca? Da li treba prodati Legijinu kuću da bi se u nju uselio sledeći, kome ćemo je opet, nekad, oduzeti. Da li ovaj princip znači da dotični Miladin može da nastavi da tuče redom?

S druge strane, gledam sve veći broj siromašnih i gladnih u opštini Kuršumlija. Tamo više niko nema gde da radi i ljudi traže socijalnu pomoć. Opština nema… Bojim se da će biti još takvih opština u srbiji.

Verujem da je zaplenjena imovina mogla bolje da se iskoristi. Možda država treba da šuruje sa kriminalcima, a gladni radnici da seku sebi prste i ruke i jedu sami sebe.
Mislim da onom ko jede sam sebe može lako da prekipi!

Dragisa Jocic: Ping Pong efekat

Autor teksta je Dragiša Jocić iz Beograda.

Evo vec dve veceri razmisljam o svetlosti njenoj brzini i njenoj medjusobnoj zavisnosti sa prostorom i vremenom . Kao decak igrao sam se ogledalima stavljajuci jedno naspram drugog i gledao bezbroj ogledala kako se jedno u drugo ogledaju, sada mislim da se sa tim veoma jednostavnim eksperimentom izdvaja brzina svetlosti iz dimenzije realnog prostora i vremena to bi nazvao ping pong efekat.  Zamislimo da se u orbiti zemlje na visini od 300 km rasporede 1000 ogledala i to 500 naspram 500 i na medjusobnoj udaljenosti od 1000 km i naravno kompjuterski dobro sinhronizovana zbog ugla posmatranja a na osnovu postavljenog teleskopa i gde bi se posmatralo prvo ogledalo koje je okrenuto ka drugom i sve tako do 1000 tog koje je usmereno ka zemlji i gde bi se posmatrala jedna tacka na zemlji i gde bi se video jedan sat koji je sinhronizovan sa satom kod teleskopa i posmatraca. Continue reading “Dragisa Jocic: Ping Pong efekat”

Privremeni porezi – zašto?

Dok Vlada ne smisli način kako će popuniti budžetsku rupu treba se zapitati odakle ta rupa.

Nastojimo da smanjimo rupu u oonskom omotaču, a ne želimo da se odreknemo svih onih pogodnosti koje su doprinele toj rupi. Slično tome, i Vlada ne preduzima nikakve mere, kada nas je već dovela u takvu situaciju, da izvrši preventivu.

Posledice petogodišnje vladavine nesposobnih vlada jesu rast uvoza, konstantan pad produktivnosti, povećanje javnih rashoda. Dinar se branio prodajom deviza. Iste te devize mogle su biti utrošene za otvaranje novih radnih mesta.

Podsticajna fiskalna politika u ovoj zemlji nikada nije ni vođena. Uvek su na snazi reprogrami potraživanja, otpisi dugovanja. U najavi je i miltilateralna kompenzacija.  O stimulisanju onih koji su izmirivali svoje obaveze ni reči.

Continue reading “Privremeni porezi – zašto?”

Elektronsko poslovanje, e-trgovina

Savremeno društvo odlikuje sinergija mnogih, naizgled različitih oblasti ljudskog interesovanja. Teško je povući jasnu granicu izmedju, recimo, klasičnih telefona, mobilnih telefona, mobilnih računara, televizora… Savremena nauka intenzivno koristi savremena dostignuća u svakodnevnoj ljudskoj upotrebi. Mogli bi smo reći da se ta dostignuća najpre, ali i najviše koriste u savremenom poslovanju.
Računari se već decenijama koriste u poslovne svrhe, ali ona oblast gde je poslovanje bilo po strani jeste internet. Sve do 1998.-1999. godine primena interneta je bila, osim vojnih svrha, neka vrsta primarne razmene informacija, i, može se reći, sa velikim učešćem zabavnog sadržaja.
Medjutim, ekspanzijom interneta i ulaskom u skoro svaki dom, javila se potreba za osvajanjem novih tržišta. Razmena je vrlo brzo prešla iznose u milijardama dolara. Stopa novih investicija, vraćanja uloženog i povećanje obima tržišta zauzela je prvo mesto u odnosu na ostale privredne grane. Elektronska trgovina u svet danas više nije novitet već stvar opstajanja na tržištu. Potencijal ovog tržišta daleko je od onog koji se sada koristi. U našoj zemlji ovaj oblik poslovanja je još uvek u povoju, ali usvajanjem novih zakona, pogotovo zakona o digitalnom potpisu taj trend će se promeniti. Continue reading “Elektronsko poslovanje, e-trgovina”