Klis

Klis je igra nastala na području Balkanskog poluostrva. Bila je popularna do sredine 20. veka na području današnje Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske.

Za igru je potreban jedan duguljasti komad drveta veličine do 20 centimetara i debljine do 3 centimetra koji se i naziva klise. Iskopa se jedna rupa i klise stavi na jedan kraj rupe tako da delimično visi. Udara se palicom različite dužine, ne kraće od 50 centimetara, tako da odskoči u vazduh, a onda se u vazduhu udari još jednom u pravcu drugog igrača. Drugi igrač treba da prihvati klise svojom palicom i vrati izazivaču.

Za staru igru ”Klis i maška” može se reći da je preteča bejzbola. Klis odnosno jedno parče drveta zarezano na oba kraja stavi se u rupu iskopanu na poljani. Podiže se tako što se udari štapom, odnosno maškom. Pobednik je onaj koji uspe najdalje da odbaci klis. Igra u kojoj su se oprobavali i dečaci i devojčice. O ovoj igri pesmu koja se može pročitati u ”Muzeju igračaka” napisao je Nebojša Debeljaković Bagdalski.

http://forum.aleksinac.net/novi-sport-p2350.html

Drekavac

Drekavac je biće iz mitologije Južnih Slovena. Verovanje je rašireno po Srbiji, Bosni, i Crnoj Gori.

Po legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka (po nekim pričama, mladog dečaka), koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu zgrešili u životu. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji aj-aju, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir.

Iako nema dokaza o postojanju drekavca, postoji određen broj ljudi koji se i dalje plaše ovog bića.

Karakondžule

Karakondžule je naziv za noćne demone u narodnom verovanju u Bugarskoj, Makedoniji i južnoj Srbiji. Karakondžule su isključivo ženski demoni sa likom starice sa velikim noktima i gvozdenim zubima i (veoma često) sa rogovima.

Karakondžule se pojavljuju u nekrštene dane i tada noću jašu čoveka po selu ili kroz reku i strašno ga fizički izmuče. Žene, međutim, maltretiraju na drugačiji način. Ponekad im izgrebu lice noktima ili ih bacaju s brda, ili ih udave u vodi.

Veovanje u karakondžule Srbi su primili od današnjih Grka. Kod njih su ti demoni muškoga roda καλικάντσαροι, noćni koboldi, ne bezuslovno zli, koji u povorkama dolaze među ljude u božićnoj sezoni i njima se o nekrštenim danima prinose i žrtve u kolačima. Izvesan božićni kolač u okolini Đevđelije, zove se karakondžul.

Interesantan je nastavak priče jer su Grci karakondžule «pozajmili» iz religije balkanskih Slovena. Verovanje u demone koji se, u povorkama, javljaju ljudima postoji i danas u Srba – to su vučari. Značajno je da se i kalikancari javljaju u vučjem obliku o čemu svedoči varijanta njihovog imena λύκοκάντσαρος – likantrop. Oni su inkarnirane duše predaka, njih predvodi «hromi demon», koji je prvobitno bio vrhovni bog, čija se epifanija dešava o Božiću.

U aleksinačkom kraju verovanje je da karakondžule napadaju pijance, uzjašu ih i teraju u vodu.

VEB PORTAL

Clanak koji sam objavio na vikipediji
Veb portal (web portal) je mesto na internetu koga čini više različitih informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, veb portali pružaju posetiocima mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Veb portali mogu sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, mejl servis, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogućnosti. Mnoge kompanijske aplikacije mogu biti dostupne korisnicima putem regulisanog prava pristupa. Portali često pružaju mogućnost da registrovani korisnici utiču na izgled i sadržinu svog dela portala. To su takozvani personalizovani-korisnički portali. Korisnici mogu izdvojiti samo one vrste informacija koje su njima interesantne.

Veb portali najčešće sadrže mnoštvo linkova ka celovitim informacijama. Ovakvi linkovi su klasifikovani po tematici – kategorijama. Deo informacija je izdvojen od strane urednika portala kao bitna informacija. Portali pružaju mnoštvo servisa kojima mogu pristupiti korisnici, a neki od servisa i informacija mogu preuzeti drugi portali i sajtovi.

Continue reading “VEB PORTAL”

Pravda ovde ne stanuje – idite u Strazbur

Očigledno je da Srbija nije bila nikada nešto naročito pravična zemlja u kojoj bi kriminalci bili kažnjavani, a normalni, lojalni građani zaštićeni. Težnja je da se napravi takav sistem, očekivali smo ga nakon 5-oktobarskih promena…

Međutim, primeri su užasavajući. Užasavam se, recimo, bahatog ponašanja u zdravstvu. I, opet, ne želim da kažem da to nisu svi predstavnici zdravstva, niti želim da u to verujem. Ali, na osnovu onih par primera, kojih je svakoga dana sve više, strah od odlaska lekaru se povećava. Čekanja u redovima, neljubaznost… sve se to može ignorisati, valjda. Ali, kada se desi lekarska greška, a za to niko ne odgovara, tu nastaje problem. Čak – i sami oštećeni bivaju krivi, ili su krive neke druge sile. Lekarske komisije i komore štite lekare koji su nesavesnim lečenjem, ili čime kod drugim, doveli do gubitka nekoliko mladih žiota u ovoj zemlji. A, kada se javi neko u želji za pravdom, onda su zdravstveni radnici ugroženi. Žrtve postaju krivci… Continue reading “Pravda ovde ne stanuje – idite u Strazbur”

Nezavisni bloger

Dosada sam objavljivao na raznim blogerskim sajtovima, ali evo pokušaja da to objedinim na jednom mestu.
Objavljivao sam na blog.b92.net, aleksinac.net, ali i na drugim kojih ne mogu da se setim.

Pisao sam o raznim stvarima, uglavnom onim gde nisam mogao da dignem svoj glas drugačije. U potrazi za istinom sam sam sebe više puta proveravao.

Cilj je da ovde objedinim svoja iskustva i sa foruma i napišem nove, kvalitetnije tekstove iz društvenih, ekonomskih sfera, ali i neka viđenja napretka web zajednice i internet rešenja.

Dobrodošli…

Todorović: Sve regularno???

09.03.2009.

Todorović: Sve regularno???

Jednostavno, nisam mogao da poverujem!!!

Todorović: Sve regularno oko stana

Znači, čovek u svom mentalnom sklopu smatra da za njega postoje neki posebni zakoni, i da je sasvim normalno kupiti stan za dž, i još da ti ga neko renovira. Ali, pazi, “to je bila državna obaveza”…

I to se sve dešavalo u vreme kada država nije imala nikakvu obavezu prema nama, već smo svi imali obaveza prema državi, i to, na žalost, vojnih obaveza. Dok su neki ginuli, ii strahovali, čova se lep, smestio… udobno… širokoooo, što bi se reklo.

Pa, naravno, sve je regularno, sve je po zakonu. Po zakonu smo svi jednaki, samo su neki “jednakiji”?? Continue reading “Todorović: Sve regularno???”

Centralna Evropa?

12.09.2008.

Gde su naše firme prema evropskim Ovih dana se pojavio članak o 500 najjačih preduzeća u Centralnoj Evropi po proceni Dilojta.

Ima tu i nekih naših, monopolskih, firmi.

Ono što mi je interesantno da je centralna evropa po njima na potezu od Poljske do Slovenije, Makedonije i Ukrajine.

Centralna Evropa bi trebalo da bude jednaka srednjoj evropi, pa sam konsultovao vikipediju: Continue reading “Centralna Evropa?”

Gde se parkirati u ovom gradu?

09.09.2008.

Jutros sam dobio kaznu za parkiranje na pocetku ulice Zdravka Celara.

E, sad, ne bi bio toliki problem za to, platio bih ja kaznu, ali ono sto je zapravo problem jeste GDE SE PARKIRATI UOPSTE na tom potezu.

Znaci, na ovom mestu nema znaka zabrane parkiranja, a u susednim ulicama nema uredjenog parking mesta.
Istovremeno, uredno je oznacen prostor za taksi vozila, a taksisti su se prosirili i na autobusko stajaliste i dalje po dubini ulice Zdravka Celara.
Oni tako prave zastoj i guzvu u saobracaju, a niko ne reaguje.

Ili je mozda resenje u stalnom placanju kazni i odnosenju automobila??? Continue reading “Gde se parkirati u ovom gradu?”

Telefoniranje (poslovne komunikacije)

07.07.2008. Aleksandar Gvozden

Uvođenje telefonskih linija u masovnu upotrebu početkom 20. veka pre svega u Americi, a u ostatku sveta intenzivno u drugoj polovini veka doprinelo je drugačijoj vrsti komunikacije među ljudima, pa i u poslovnom svetu. Poslovi su se mogli brže i lakše dogovarati, ali i pratiti izvršenje. Umesto spore pošte i nesvrshodnog odlaženja radi neposrenog dogovora, sada su poslovi mogli da se odvijaju na velikim dinstancama, međunarodno, pa čak i interkontinentalno.

To je nametnulo i potrebu za uvođenjem bontona u ovoj vrsti komunikacije, kao i poslovnog bontona. Continue reading “Telefoniranje (poslovne komunikacije)”