Očigledno je da Srbija nije bila nikada nešto naročito pravična zemlja u kojoj bi kriminalci bili kažnjavani, a normalni, lojalni građani zaštićeni. Težnja je da se napravi takav sistem, očekivali smo ga nakon 5-oktobarskih promena…
Međutim, primeri su užasavajući. Užasavam se, recimo, bahatog ponašanja u zdravstvu. I, opet, ne želim da kažem da to nisu svi predstavnici zdravstva, niti želim da u to verujem. Ali, na osnovu onih par primera, kojih je svakoga dana sve više, strah od odlaska lekaru se povećava. Čekanja u redovima, neljubaznost… sve se to može ignorisati, valjda. Ali, kada se desi lekarska greška, a za to niko ne odgovara, tu nastaje problem. Čak – i sami oštećeni bivaju krivi, ili su krive neke druge sile. Lekarske komisije i komore štite lekare koji su nesavesnim lečenjem, ili čime kod drugim, doveli do gubitka nekoliko mladih žiota u ovoj zemlji. A, kada se javi neko u želji za pravdom, onda su zdravstveni radnici ugroženi. Žrtve postaju krivci…Drugi primer je policijska bahatost ili policijski vandalizam. Često će vas u gradu zaustaviti pripadnici interventne i pošteno preplašiti u rutiskoj kontroli. Za njih saobraćajni propisi ne važe, upotreba rotacionih svetala se nigde ne beleži.
U priloženom snimku hapsili su kradljivce automobila, momci nisu pružali otpor…
I uporno pokušavaju da se opravdaju da nađu krivca u nekom drugom što je još jedan mladi život upropašćen. Ma, da, upropašćen je i život onog što je pucao…
Najradije bi policija ovo da zataška, kao što i zdravstvo pokušava da zataška sve one protraćene živote, nestale bebe i organe.
Ovde na scenu treba da nastupi sudstvo.
Može li naše sudstvo izgraditi autoritet koji je potreban da bi svi živeli u miru. Kako će sudstvo zaštititi građane koji se sada plaše da odu kod lekara, voze uplašeno jer ne veruju ni policiji… Da li zaštitu treba tražiti od kriminalnih grupa možda??
Dok god sudstvo ne postavi sebe kao rapnopravnog i korisnog činioca vlasti naši građani će pravdu sve više tražiti u Strazburu. Sve više sporova, sve više onih koje država gubi. Država ih gubi na teret nas koji nismo učesnici u sporu, samo redovno plaćamo poreze… Nije ni neka korist onih koji su tražili pravdu, jer bi i oni voleli da nisu morali da tuže.
Izgleda da jedinu korist tu izvlače oni koji greše. Dokle tako?
I… ko je ovde krivac, a ko žrtva – i ko je nadležan da nam to kaže?
Ovih dana se Ministarstvo Ekonomije drznulo da sudovima pošalje dopis kako je poterbno obustaviti sve radne sporove… Ministarstvo se na ovaj način umešalo u rad sudstva, čime je prekršilo Ustav! Naime, postoje zakonodavna, izvršna i sudska vlast i one se ne mešaju u tuđe poslove. Vlada predlaže zakone, Skupština ih donosi. Vlada izvršava zakone, a sud sudi po njima. Ukoliko nešto ne štima zakoni se menjaju. Vlada može intervenisati uredbama kada je zakon nedorečen, ali sve u saglasnosti sa ustavom.
Ukoliko nam ni Ustav nije zagarantovan šta nam onda preostaje. Da sedimo u kućama i gledamo centralnu informativnu emisiju?