Greška do greške našeg državnog vrha.
Eto, ovaj slučaj “Miladin Kovačević”, razbijač, koji je izvršio lepu promociju svoje zemlje. Za to je nagrađen slobodom – asistencijom prilikom bežanja iz SAD, slobodom koja je uz to plaćena našim parama.
Potom, Vlada RS donese odluku da namiri oštećenog. Sve je to, normalno, izazivalo bes kod mene, ljutnju…
Ali vrh cinizma je bilo pojavljivanje izvesnog državnog sekretara koji je opravdao to time što su sredstva pokrivena zaplenom imovine organizovanom kriminalu.
Da li ovo znači da je svrha zaplenjene imovine da se namire greške nekih drugih kriminalaca? Da li treba prodati Legijinu kuću da bi se u nju uselio sledeći, kome ćemo je opet, nekad, oduzeti. Da li ovaj princip znači da dotični Miladin može da nastavi da tuče redom?
S druge strane, gledam sve veći broj siromašnih i gladnih u opštini Kuršumlija. Tamo više niko nema gde da radi i ljudi traže socijalnu pomoć. Opština nema… Bojim se da će biti još takvih opština u srbiji.
Verujem da je zaplenjena imovina mogla bolje da se iskoristi. Možda država treba da šuruje sa kriminalcima, a gladni radnici da seku sebi prste i ruke i jedu sami sebe.
Mislim da onom ko jede sam sebe može lako da prekipi!